Sad vaja reć bit stvari i radi čega su ti bilosvitski seksisti iz Forbesa izrekli ovu beštimju kontra Korčule. Pišu da je na Hvaru lipo more, razuzdan noćni život, i da ima lipih plaža, ali to ni sve, pa daje nabraja blagu klimu, idilične pejzaže, a ko glavni argument zašto je Hvar seksi, govoru da se Hvarani uvučiju gostima pod kožu i pazi sad ovo i da ih navodu na svucanje postoli, otkopčavanje orloji i izbjegavanje interneta.

A judi moji poludite samnon, koje su ovo seksualije, da propito niman riči. Navest čovika da svuče postole, digne orloj, obanduna internet, pa to je stvarno više od seksa. A pitan se samo što bi tek bilo da Hvarani znaju našu korčulansku taktiku navođenja turista na noćenja, a di bi onda oti seks završi i koliko bi strankinja došlo na Hvar bez postoli, orloji i voje za internet? Ma ja isto mislin, čitajući ovi tekst, kako su Hvarani još na primitivnemu stupnju seksiranja. Jerbo kalat čejadetu orloj, svuć mu postole, učinit da ne gre na internet, je stvarno predigra za strašni seksualni taramot, ili kako ga ode zovu - noćenje.

A kamoli naš Velko kad na transver pod hotel Park čeka strankinje justo na mostu i bez da in svuče postole, digne orloj i pita za internet, napade ih ko pravi Hvarnin. Tu skulu u seksu Hvarani nimaju i propito su u temu zaostali daleko iza nas.

Znaju li laživci iz tih novina koliko smo mi seksi škoj, da se užala dogodit na srid recepcije u jedan naš hotel tuča između diretura i recepcionera, a sve radi velikega izliva seksipila. U jedan drugi hotel je opet radi jakih seksualnih poriva, došlo da šef sale i kuhinje ne govoru nikako. To je neviđeni seks i tu se događala obostrana penetracija nekoliko puti nadan, prid svin gostima i osobjen. Onda se sićan kako je radi velike opasnosti od nekontroliranega seksa i galebarske užeženosti, do šešdeset i nike bilo zabranjeno doć na stranske banje, oliti pod Salatin. Taka nemilosrdna seksi ugroza siguro nikad ni strefila Hvar, zato oni imaju vrimena forsirat nike pejzaže, lavande, kazalište, finecu, a mi ode samo stranca dočekat, zdrucnut, zamoreškat, na škoje ga pripast, povest zanoćit, pa malo tralalalala i ala pu Njemačke.

A da je nabrojit koliko naših pičkolancera ima po svitu, što su došli u tuje zemje širit našu glasovitu užeženost, piškojibje i ostale seksualije. Ima ih od Perta, do Montreala, od Patagonije, do Vladivostoka i tribaju svi zapantit da da smo mi Korčulani najužganiji judi na svitu. Jedino još vajamo podebjat nike lekcije iz sebeljublja, oliti seksa među nama na škoju. Tako bi lipo bilo vidit da se dogodi seks između Smokvice i Čare, Blata i Luke (mada glumu da se ne trpu), onda Pupnata i Lunbarde. Pa i na planu Grada nebi škodilo da se kroz osmi kolap zaputu u škuribandu dvi moreške i dobro se iseksaju, a za njima odma i dvi mužike. Virujući kako je seks sastavni dil jubavi, na temu tragu bi se mogli poseksat mnogi pojedinci što su kočili, oli koču, sveukupni pristup Korčule družbi seksi otoka u svitu. To bi bilo puno pametnije, nego slidit seksualnu apstinenciju, koju propovida uškopjena ekipa na vlasti u Gradu.

Od njih svih što su gori u Poglavarstvu, niko ni kapac olavija zavest Korčulu i učinit šnjon dobar seks. A kamoli da bi Ona zavela kojega od njih. Kako da ne.

Ako onako distonani pjevači i zapušćeni torci na Hvaru nikomu u dalekemu svitu djeluju seksi, onda bi naši pjevači i torci mogli učinit veliki strepit u vrimenu koje dohodi.

Ne znan, možda nikomu ni, ali meni je Korčula najboja ženska što san je ikad vidi u životu i Bože moj komu je krivo neka se zabode u babino crivo.

Lista seksualnih želja i referenci s kojima bi Korčula postala najseksi grad i škoj na svitu.

Da se što prin gradske poglavare oblije s dva maštila vode i lipo ih se zamoli da prometni grop grada Korčule pošaju na odrišivanje na Fakultet prometnih znanosti u Zagreb.

Paralelno s gornjon točkon počet spravjat lobiranje oko stranih i Vladinih solada kako bi se izmistilo terminal za pristajanje velih brodi i trajekta za Orebić na prostor rt-a Zaglav, blizu Oskorušice. Usput zamolit Žrnovce da će vajat žrtvovat bokun teritorija, jerbo će grad od imitacije života brzo sparat.

Što prin regulat status dvaju moreškanih društava u Gradu, radi što bojega i kvalitetnijega prezentiranja stare viteške igre Moreške.

Prozvat javno puten medija gospodu iz Ministarstva kulture kako bi odma registrirali Morešku na listu nematerijalne kulturne baštine.

Pothitno isposlovat svakodnevnu brzobrodsku PUTNIČKU liniju do Dubrovnika s polazišten iz Lastova, priko Korčule i Mlita i obratno, kako bi se Korčula kvalitetno povezala (duplo brže nego kopnom) do svog županijskog centra. Tako bi Korčulani prestali glumit tovara što ga je korčulanska turistička mafija (na čelu s Tri asa) naučila ništa ne jist, jerbo će ako što ne prominu i oni krepat.

Dočekat glavare iza kantuna i naglo ih oblit studenin moren, pa ih pitat mislu li makar progovorit kad će i hoće li bit štogod od Gradskega muzeja i palače Arneri.

Pitat gradonačelnika da odgovori što je učini za rješit probleme oko srušene centrale na škveru, robne kuće, Arsenala, skladišta u Luci i misli li pokrenut postupak oko tužbe za reviziju uknjižbe na hotel Korčulu. Dakako dovest ga pod vlasništvo Grada.

Bilo bi još tih seksualnih želja, ali ovo su uglavnon moti za jedan dobri peting što bi prethodi jednemu žestokemu seksu između Korčule i Poglavarstva, posli kojega bi se ti narušeni seksualni odnosi uzdigli povrh permanentnega silovanja kojega čini vladajuća garnitura nad ovin Gradon.

Slobodan Suncobran, 29. lipnja 2006.