| Busula Sideći pod suncobran i gledajući novine prošlih dana, vidi san da su noćenja u Korčulu pala na dno dna. Ukratko najgori smo o svih gradova na Jadranu. Možebit nan se sad razdani ka vidimo što odgrada činu preostala Tri asa. Mali je pomak što dopisnik Slobodne ovi put ni pohodi magistriranega Asa lukavega da mu istrese svoje dosadne brojke o postocima noćijanja u našemu svetemu Gradu. Čin san vidi ovu nevoju od lancuni, movi san se pu Korčule i bome ima što vidit. Sve štrade usri Grada prazne, nigdi žive duše. Odma san zasenja da se i ovo malo gosti vrglo na dnevna noćenja, jerbo taka pustoš ne gre uz Korčulu. Za ne falit, odma san poša u nediju na misu i ču pravo tumačenje za ove nevoje, u besidi našega velečasnega don Franota. Pripovida je jednu parabulu o brodu punemu turista koji na krstarenju guštaju i sve kuri u najbojemu redu. Makine na oti brod rabotaju, konobari služu jude, makinisti činu svoje, oficiri svoje i naoko je sve u redu. Eee, govoriće naš don Frano, samo jedno ne štima na oti brod. Nima busule? Ma bravo, lipi naš don Frano, odavna nisan ču tako pametnu i za Korčulane dobru propovid. Hodit naprid bez busule, to je plan i program naše kumrovačke gradske garniture, koja se vozi su dva seljaka malo jača na staremu dotrajalemu traktoru i to bez busule. A i što će traktoristima busula, ka imaju u svoje redove Janbota. Ali to ni sve, deboto su ugrad doveli i Keruma, jahtaša i moreplovca. Da se stvorila ta garnitura, čovik in nebi da samo zapovidat u Gradski parlamenat Kapetaniju i marinu, nego bi in mola i zadnji kjuč ograda što ga u partijski žep drži najduhovitiji političar Korčule, naš gradonačelnik Mirko. Ali ni brige od potribe, ni za politiku, ni za gospodarstvo, a troke za noćenja u naše malo misto. To govori friško postavjena monumentalna skulptura Marka Pola, zavidana isprid banke na Novu rivu. Pari mi se da je to jedan taki kulturno marketinški zdruc, da mi je o šuca ferma zrak. Ne virujen što vidin. Dohodin bliže i pitan ga na tečnemu kineskemu; fing čing ping cvi ting mjaou beng, što u privodu hoće reć, o ludonjo, a što tu činiš? A ništa, govori će on, modifikalo me iz Križevaca drito ode i eto ti ga tun.
Sad me zanima kako je i jeli gospoja Žana Baća napisala rješenje za tu nakaradu od kipa boje proliva i one stupove koje neću komentirat. Ako je, onda san spreman temu Polotu dodilit jedan crveni suncobran da ga sakrije od pogleda pametnih judi koji nan se itako rugaju već godinama. Ovin je vridnin umjetničkin postavon Korčula na dobri put postat kinesko svetište i navuć ugrad miljune i miljune hodočasnika sa istoka koji bi se dohodili klanjat žutemu kipu Polota Marka i dakako zericu ugrad zanoćit. Mi gremo noćit u Lurd, Fatimu i Međugorje, a bome Kinezi bi mogli u Korčulu. Onda za noćenja no frks. Zato priporučan svin judima što su sudjelovali na otvorenon prvenstvu Korčule u špatulavanju, neka posli prvenstva isprid Općine izvržu dvaest kili žvaka, da se poglavari olavija na njih zalipu. Ka se zalipu mi ćemo hi onako zalipljene ukazat turistima i odma blizu njih učinit suvenirnicu di će se prodavat busule. Ti performans će se zvat Busula Korčulanika. Slobodan Suncobran, 26. srpnja 2007. |
Nisan ništa odgovori, ma
prvo što bode oči na oti kip je boja govna kojon je pituran i pogled u nigdi. Niti gleda
ugrad, niti umore, dakle nigdi i zato mislin da ni on nima busule, a još manje oni, oli
ona, koji ga je tamo peta. Još kraj njega fali oni slavni kuhar, što se godinama peči u
štradi do katedrale i provin pun do vrha. Meni se najprin čini da ta ridikulozna kipina
o Markota u biti gleda pu Žrnova i moli političare da ga štoprin maknu ća odunde.