Pari se da je ovo godina zajebancije s otočanima. Teme su kriminal, gospodarstvo i promet, a sa je doša red i na kulturu.

Stvar je čista i jasna, a radi se o onemu što zagovaran već godinama i tu mi se niki veliki Korčulani suprostavju, govoreći kako se u našu relativno malu sredinu ne može donit velikega umjetnika. To je kako mali diston, a i ni uredu, kako hvastaju ti naši mudrijaši. Kad se to dogodi u Višnjan, Vodnjan, oli na Silbu i Brijune, onda je to prvorazredni kulturni događaj, ali u Korčulu to ne gre. Nastranu i ni važno što mediji to žvelto senjaju i volu, buduć je to ništo kako neuobičajeno i mora bit nika pozadina, oli važni razlog, da recimo Pavaroti zakanta na spomenik, a Milanezi izvedu Aidu na igralište isprid Parka. U Korčulu se to propito ne smi dogodit, bez obzira što bi dva tri taka kulturna zdruca dobro došla, da svi skupa malo odahnemo od Krstota Odaka i njegovih vojski, a malo bi i kalmale ove ludorije oko Marka Pola.

I tako gledajuć kulturna događanja u Gradu, nameće se đir kako se nesmi dogodit ništa veće od simulacije Markopolotove bitke, posli koje stranci popizdu za Aljošinon butigon, onda Moreške di fjakavi puhači otpušu ne laku partu i na kraju festival Vina pisme i bruke na kojemu se cumpa punpa i uzdiže Korčula do mile voje. Propito je zabranjeno učinit kojigo veći kulturni događaj i od festivala Viteških igara, neumoljivega šeganja u katedrali, jerbo bi se glavni koreolog drug magistar od noćenja noga infotat.

I da ne zaboravin imamo Centar za kulturu i Gradsku knjižnicu di se pažljivo pribiru kulturni događaji koji se mogu lako surgat u sužene gabarite korčulanske kulturne zajebancije. Što je najgore ta zajebancija je koncetrirana godinama u rukama Noćne zajednice i u plitkin škafetinima navedene Knjižnice, pod patronaton prezidija od Poglavarstva, koje nan eto poklanja nekakvu kulturu od koje ćemo brzo pošandrcat.

Kako bi to bilo da Leonard Koen odere jedan koncerat na Naplov, pa da hoće doć dogodine i sasobon dovest onega prijateja, uglednega svitskega slikara. Di bi mu gradski oci dali prostor za izlagat, kad Korčula ni kapaca sebi uredit gradsku galeriju, ni odgovarajući izložbeni prostor, ali zato ima di zatvorit Marka Pola i začas se naje posteja za Coceta..

Bili Korčula mogla podnit da se obnovi festival duhovne glazbe, koji je sredinon devedesetih bi pokrenut i zašto se to prestalo organizirat. Čisto sumnjan, jerbo Partija danas isto ko i prin ne voli kad se u kulturi, oli crkvi puno aleluja. I ne mogu sad sve nabrajat, ali mi se pari kako smo pomalo svi došli u osmi kolap, ležimo po podu, a odozgar nas dosadnon bandiron mašu Marko Polo, Otmanović, Bula, Ive sa Coceton, posrnuli Vitasović, dva tri komorna šegadura, par pjesnika i pešest lakih likovnjaka, a mi se pravimo mrtvi, probodeni mačon nekulture i teške prosječnosti.

Što bi se dogodilo da se koju godinu u katedralu pod oltar činu arheološka istraživanja, da pjesnike ni voja s malin soldima nastupat, oli da Sud provede zabranu održavanja Markopolija. Ala recimo i da na fest Pisme i vina ne doje Coce, kako bi izgledala kultura i zabava u Korčulu tega lita. Nikako, vajalo bi odma zadužit seljake, te esdepeove Spartance da zaremućaju Korčulu bliže hladovini Pelisca. Tamo bi se u miru moga zatvorit suncobran i poslat na vječni popravak. To bi partiji bilo puno lakše jerbo je gradonačelnik reka da mu više škodi internet nego novine. A i meni je više škodilo ove dane vidit njega, nego jučer gradonačelnika Ankone.

Slobodan Suncobran, 11. kolovoza 2006.