Ka san nikidan bi u Korčulu, odma su mi na Plokatu došla čejad pod cuncobran. E, samo se nisan nada da će među prvima doć Ive Šegedin i da je tako žestoko pocrveni. Sav se uspini i mislin se kako san nadrlja, gledajući ga kako se zaleti pu mene. Ka je doša blizu, blebnu je u dahu kako ni dobro puno kritizirat, nego mi je boje puno rabotat. Bome san dobro pasa, a moga me tresnu argolon o traktora po tintari i Bog me nebi skapula.

I sa onako kako san kratak i reka bi Buraća nezaposlen, tek san ga razumi ka san doša doma. Naš je Ive, u ime seljaci, meni hoti reć da ja nesmin puno kritizirat njega, njegove traktoriste i komunjare, u i oko gradske vlasti, jerbo su oni učinili da on bude zaposlen, ktemu još i koncesionar. Ja nisan ni izbliza tako zaposlen, pa njega prezaposlenega ne mogu razumit, a kamoli kritizirat. Dakle ovin puten tražin od Iveta i njegovih agro sponzora, da mi dopustu kad ih i koliko mogu kritizirat. Nota bene, zato jer su prezaposleni i dakako nepogrišivi.

Meni radi traktoranja Korčule, udre gornja u donju svakega petnaestega u misecu pa hi ovin puten pitan smin li na ove stranice baren malo provat popravit njihove traktore, panoramska vozila i slična alat.

Toliko o temu, samo vaja spomenut kako i drugi seljoti, pa i komunisti na vlasti mogu do pod suncobran, onako demokratski ko Ive i reć što mi je činit. Zašto mi recimo nebi doša Mirko, oli Buraća i zamolit me da ni slučajno više nesmin spomenut gradske poglavare. Ja bi hi lipo posluša i mirna Bosna.

Ovako mi ko gospodaru svih suncobrani u Gradu, ostaje učinit Poglavarstvo u sjeni suncobrana. To Poglavarstvo će rabotat na dobro svih građana, sve do dana kad se buden kandidira za gradonačelnika. Kad postanen gradonačelnik ćapa ću sve kadene, ranpe, čenprise i otrest hi ovima što su ugrad na vlasti po škinji. Trčat će pu Kumrovca i da nebi htili.

Kogo će se od Korčulana pitat, što smo dragemu Bogu skrivili ka imamo ovako Poglavarstvo. Ja mislin da je razlog veli i puno konpliciran.

Homo ispočetka. Ka se rodi mali Korčulani odma ga nauču reć, pape, nono, nona, onda Moreška, Kapeka i tako redon. Ka oto dite olavija progovori, pita, a di je pape? Odgovori mu se, mola ća, friže mi se. Zato je ugrad najvažnija uzrečica već godinama, mola ća i friže mi se. Ta uzrečica ni negativna, nego to vaja shvatit ko kripost. I dok se niki narodi, regije, oli pojedinci veličaju kako su imali filozofiju, znanost, nauku i mudrost, Korčulani superaju svih skupa sotin, friže mi se i mola ća. Stin se propito rađaju i što je najvažnije nadaleko i pripoznaju, a bome i poštuju. Puno jih sotin i umire i nebi čudilo da niki na grobnu ploču napišu. Ode počiva ti i ti, a ispo tega, mola ća, friže mi se.

Te su riči u Korčulana odraz stoljetne krejance, kulture, otmjenosti i nezabadanja nosa u tuje posle i ostale ZNUG-ove. Naprimjer, Korčulani umire a žena ćemu, Ante kako ću bez tebe, a on će, friže mise, mola ća. Onda drugi slučaj. Govori će žena mužu, Marko sin je danas diplomira u Dubrovnik na fakultet, a on će friže mi se, mola ća i tako senpre i nika se ne ukaže briga, oduševjenje, oli radost, nego sve što se dogodi je normalno i triba hodit samo po sebi i ništa ni čudno ni posebno.

Nema grada na svitu di je taka bezbriga, uzvišenost, ponos, samostalnost, oporost i kako bi sve nazva ti korčulanski mot. Ali ti mot stoji samo Korčulanima i oni snjin znaju manovrat. Čin se sutin počmu služit oni što nisu Korčulani, ispada krivo i ne gre.

Recimo doje kogod u Noćnu zajednicu i reče magistru noćenja da za po ure doje u Kanavelića izist dva kila šaraga i tresnut botiju Dingača. On će, friže mi se, mola ća. Onda doješ Mirkotu i rečeš mu da je danas ukazalo na Televiziju u Velu Luku tenperaturu od 39 stupnjeva, a on će, friže mi se, mola ća. Oli recimo doje vrime o maškara i Tri se asa obuču u tri lišine. Judi bi odma došli Mirkotu, Makiju i Buraći, pa hi pitali jeli ono Tri asa zafrkaju njih. Oni bi uglas odgovorili, mola ća, friže nan se. Sa i je da ova tri jesu naspram tri asa lišine, samo to nebi bilo uredu se tako rugat poglavarima. Isto ka se pogleda malo boje po gradu, vidit je da bi to bi dobar štos. Ali mola ća, friže mi se.

Slobodan Suncobran, 13. kolovoza 2007.