Toliko sam razjiđen člankom uvaženog dopisnika i novinara SD da mu neću nijanke ime spomenut. Već više puti san govori kako se u Korčuli ne može bit dopisnik i gledat tuji kornet. To je dokaza i naš SDopisnik. Puca mi flomaster koliko je zapača prostora na plokatu, koliko u Borak, vela me briga, samo me brine oni, koji mu je to da. Evo ja ću pokrenut peticiju da se više ne gre na liz u dotičnega i prvi se javno na ove stranice odričen svih lizova i stračatelizacije i prelazin na čavape, ražnjiće i cici na palici.

Ovi što su ćapali za parcele 500 000 euri mogu s tin soldima lizat do mile voje samo moraju pazit da ližući ne padnu u bunar, jerbo ih ni sto mudraci više neće izvadit. Ali ćapat za parcele po miljuna euri, ja nebi reka da su to budale, kako ne, to su judi na koje je pa kamen, – i to na glavu.

Inače meni je žal da se judi do jučerašnji prijateji rojaci suborci karaju, a naročito ne toleriraju. Recimo čovik ka je doni transparent podrške zajebilaznici niko mu ni reka ni tamo se, jerbo san bi blizu dva metra od njega. Možda je samo doša u društvu Marina sa Pasaton a sve u službi Njihovega veličanstva i što tu ima strašnega, neka svako iznese svoj stav. Ali ni u temu kvaka nego mene više sekira kako me moj prijatej Marin slika i kako san osta na tu fotku.

Zato druže gradonačelniče i druže predsjedniče Gradskega vijeća, ako san na sliku osta nešestan, molin vas smatrajte da to nisan ja i nemojte je nosit u takujin – isparajte je jerbo Marin van nema pojma o slikavanju.

Ja bi recimo više voli da me letra SDopisnik, recimo kako se igran na žalu od Banja i hitan bezbrižno škaje, dok se u daljini vidi brod Costa Atlantic sa 500 000 putnika spremnih obać i zasrat «Grad Marka Pola». Na tu sliku bi se odma izagrada vidi i fikus tete Mare što je virovali oli ne izresta do trećega kata kuće.

Ali san se raznježi u vinjete, ma se vaja vratit na surovi kamenjar one nesritne zaobilaznice što će učinit pravu revoluciju u selu i Gradu. Valjda očekujući revoluciju i gerilu, gradonačelnik, oliti Prezidij je rezolutno zakanta: «Prozor i meje moraju past» i gerilci koji su potajno hodili po kućama i tanćali jude da potpišu mrsku peticiju, bit će prisiljeni cili život zaobilaznin putem od zaobilaznice i priko zaobilaznice, zaobilazit zaobilaznicu i to obilaznicon do zaobilaznice. Neće in bit lako ali neka znaju ta cesta je poveznica kojon triba hitno pasat većina od 1300 Žrnovaca a onu manjinu od 300 potpisnika peticije vaja fermat, vizitat jesu li bolesni i Partiji privest. Tako bi se ostvari Put revolucije, a svaki taki revolucionarski put ne vidi i ne zna za Pute procesija, rimske i neke Napoleonove pute. To je sve neprijateljska propaganda i opijum za žrnovski narod, uči nas u svon tekstu SDopisnik manipulirajući zaplotnjački realnu činjenicu stanja na prosvjedu.

Pravilo broj jedan u novinarstvu je piši kako ti govori mjesna Vlast. Istina na terenu nije važna.

Poučak: Sine ako budeš dobar, povest ću te da gledaš kako druga dica ližu sladoled

Stara Korčulanska sentenca

Slobodan Suncobran, 16. rujna 2005.