Kad se do lita zgotovi strategija za kulturni turizam, podilit će se zaduženja. Posal sadašnjega Centra za kulturu će prevraton preuzet Noćna zajednica. Ta Zajednica će u Korčulu opet organizirat gostovanja pretežno koncert-retaja što ne mogu bit u glavnon programu Dubrovačkih litnjih igara u špici sezone, pa će dohodit trenirat na našu publiku. Doć će digo i koji crni biseri što se ne budu imali di kupat a sasobon budu imali violinu i šegun. Ko i prošlih godina, jedini koncertni prostor će bit katedrala, jerbo druga mista kako što je palača Arneri (u dvoru, oli unutra) neće bit zgotovjena za pedest godišć.

Dakle i daje će isprid Općine, na jedan od najlipših trgova na Mediteranu bit važnije držat trpeze od Gradskega podruma, nego tu osmislit alternativni koncert prostor bez zvonjave pijati i žmuli. Tu će svaki dan do 6 navečer i daje zjapit prazni stoli jerbo ujutro u Gradski nima posla i nikomu se tu ne obiduje.

Inače gledajući ovu incjativu i seminar o kulturnemu turizmu, vidi se da našin bivšin partijcima u ovo doba krnovala gre najboje prisvucanje. Od partijaca u demokrate, od devastatora kult. baštine, u vođe kulturnega turizma. Jedan je rabota u Zanatsko, propalo je, a drugi nas godinama polako utapja skupa s Noćnin poduzećen u isti mrak što slidi i korčulanskemu kulturnemu turizmu, bude li na čelu u Gradu ovi bivši sekretar. Tako je on, ko jedan od vodećih noćuraka u Hotelskemu do sad zaposli svih petnaest mladih Korčulana što su zadnjih desetak godina diplomirali turizam, ekonomiju i kulturu. Svi su se odreda zaposlili u naše Noćno poduzeće ko menađeri, a najboje je prošla jedna mlada Korčulanka sa zadarskon diplomon od kulture i turizma, (to je u Zadar fakultet) što godinama na recepciju vrti kjuče, dok je on sa ostalin asima kulture korčulanskega noćnoega prižderavanja i oblokavanja uzdiza ugled Korčule u svitu i to zato jerbo smo mi na čelu s gradonačelnikon to hotili.

I da smih bude veći, svaki Korčulani triba vazest ovi stari olinjali turistički katalog Korčule, (vidi ga na sliku) stavit pridase i vidit kako je kultura u ti ofucani turistički prospekat zastupjena maksimalno i do vrha. Toliko ti katalog kipi od kulture da je nima vidit ni s povećalon na slici ni u tekstu. Najboja je ona slika neznan na koju stranicu di se priko grada šeta par moreškanata. Ono je perfomans kaki Korčula još ni vidila i možda te marketinške bravure velikega magistra i njegovega dizajnera Brzića mi i ne razumimo. Vjerojatno je to performans po njegovoj viziji u koju bi se svi Korčulani obukli u moreškante i tako razdraganin starncima ukazali kako su kulturni i benasti, kad pušćaju da ih ovi lik vodi u turizmu.

I sad kako je politika u kulturu puno važna, Korčulanima se događa što nikomu na svitu. Idejon i poticajon gospođe Fazinić prin šest godina, soldima Ministarstva kulture, nedavno se uredila kula Revelin. Naš se gradonačelnik digo usput pohvali kako je to učinjeno, a soldi koji se zaradu na ulaznicu u Revelin i kuću Marka Pola, nikad se ne vratu u kulturu, nego služu za krpjenje propalega proračuna. Zato svako malo tribamo apelirat na gospodu iz Ministarstva kulture.

Molimo vas pošajite nan solde za uredit kuću, spomenik i galijun Marka Pola, a za Gradski muzej, palaču Arneri i ove dvi tri kule okolo grada će te poslat do godine. O knjižnici nehoću pisat zato što ovi put ni bi u projekat ukjučen gospodin Plehanov. Čin nima njega, znan da se ne može u novu knjižnicu dogodit ništa grubega i popaljivega.

I na kraju zakjučujući o kulturi, a poznavajuć navadu Čeha, Slovaka, Njemaca i to onih istočnih, oni će opet doć masovno u Korčulu i uprskat projekat naših neo kulturnjaka, pa ćemo i dalje ostat nekulturan, zapušćen i nepoželjan gradić na ovu bandu Jadrana. Neće nas kultivizirat ni Poglavarstvo, pogotovo dokle za člana zaduženega za kulturu ima meštriju iz matematike i na svon radnon mistu u knjižnici ni šefica, ali zato svojoj šefici zapovida na razinu Grada.

Te su kadrovske finte preuzete iz onega režima oliti vojske, di ni bila važna sposobnost, nego samo forma, što naš gradonačelnik nama već godinama servira provodeći u gradu bandićevske metode vladanja, pogotovo u kulturi. Tako je Korčuli u pripremu za sezonu još uvik važnije kako prodat prostore da ona sramotna pičinarija može boje činit gad pod svetin zidinama Grada, nego upregnut sposobne kako bi vajano osmislili strategiju kulturnega razvoja i od tega učinit pravi brand s M. Polon, moreškon, Statuton i cilon kulturnon baštinon na vrhu ko najvažnijin sinbolima Korčule

U drugemu ratu stoji partizan na straži. Stoj! ko ide? Kulturno umetnička družina bogati zar nas ne poznaješ. Stani, polako, zaviče partizan, da se niste makli. Družina napred, kultura stoj!

Slobodan Suncobran, 25. veljače 2006.