Zadnjih godišć se ko nikad prije piše o starosti Korčule i to samo onega dila na poluotok, što ga je friško projektira Duško na naslovnicu od Monografije. Nedavna je Belamarić napisa svoje, don Božo svoje, a meni sove pozicije ispod suncobrana se pari da ni jedan ni drugi nimaju pravo.

Korčula je sudeć po događajima u to vrime, nastala godine partijske 1945. i to kad su oslobodilačke brigade zalud generacije donile mir nami. Stariji Korčulani pripovidaju o takemu miru, da su od pustih mahnitanja srpi i koraći po Gradu jedva skapulali ona dva lava na portal od katedrale. U to je vrime po Gradu nasta pravi partijski safari. Deboto svi lavi su po kratkemu postupku zabekejeni. Oni gipsani pod Općinu ni bi ugrožen, ma će njega i to nožen, kad tad uredit naš razgolićeni NOBorac. Hoću reć da je stupanjen jedinica brigade Mir nami u Korčulu, vrlo brzo dokinut višestoljetni lavostaj u Gradu. Ta lavofobija se toliko razmahala da se i u Zagreb u predstavništvo MGM-a preispitivalo sudjelovanje onega lava u protunarodnoj borbi, a deboto je najeba i Tošo Dabac. Ala da, ti je leon bi američkega pedigrea, pa je pasa lišo, ma ovi naši na Jadran, odgojeni u Italiju, točnije gondoljeri, bome ćapali su što hi gre.

U Korčulu se odma pitalo barbu Marina hoće li se fermat oti teror šumskih krotitelja, našto je on bi reka da se to mora odma finit, a nebi bilo ni počelo, da jedan lav ni posprdno riknu, kad su u Korčulu ulazile jedinice brigade Mir vami. Tu se prilila čaša strpjenja i dogodilo se što se dogodilo.

Pročulo se za ti safari po svitu, pa se nad tin neviđenin stradanjen nevinih beštija, sažalila i lejdi Veronika, ugledna katolkinja, inače žena našega pokojnega Đems Bonda, sir Mek Lejna. Ona je navodno bila dočula da je od tih korčulanskih šumskih krotitelja ugrožen i oni lav od lordaTarzana, što ga po privatnin kućama u jednon od najlipših staništa na Jadran jubomorno čuvaju Korčulani. Eeee, ali tad je na scenu stupi najveći čuvar lavokracije, drug Josip Tito i sir Mek Lejnu mola da kupi kuću iza katedrale, e da bi njegova žena danonoćno mogla pazit da ugrad u godinama posli, ne rikne još koji lavenko.

Kašnje se radi tega partijskega safarija drug Josip Tito ni zaboravi ispričat suverenu od Abesinije, Selasiju i Egipta Naseru, pravdajući se kako ni kriv što su nike povanpirene lokalne partijske ćelije preosjetljive na četveronožni afrički sinbol. Joze je bi reka kako partija propito od rike tih beštija ni mogla mirno spat i to se tribalo učinit.

Kašnje za pomacat cili problem, niki su komiteti poslali ispričnice brojnon napaćenon afričkon nesvrstanon narodu, govoreći kako je isto ostalo pešest lavi i to, po ričima SKOJevaca samo zato što su imali krila, pa su mogli odletit ka je nastupila komunistička koraćnica po Korčuli.

Za nas je danas srića što su čejad iz bogatih korčulanskih famija letravali ote lave fotoaparatima, pa sad ima puno lipih slika otih beštija, a i vridna čejad mi hi donosu pod suncobran i nisan zna da je toliko tih zviri bilo ugrad.

Tako je završila ta neslavna korčulanska bartoleonska noć u koju su najebali brojni lavi, a i dvoje kupača na skaline od Banja, ni krivi, ni dužni, mada nimalo slični lavima iz Starega grada.

Iako smo friško rasfrakašali državu tih krotitelja, ostali su nan još niki njihovi slidbenici, bome kojih ne fali ni u Korčulu. Niki su rekli da kroćenje lavi po Gradu i šire, ni bi čin protiv Hrvatske nego se to činilo samo zato da oti lavi koga ne ugrizu. Meni se pari da se mi moramo dobro čuvat i pazit da ti krotitelji ne vazmu opet partijski kosor i korać, pa ne partu i nas krotit, peštat i maltretirat, kako su to onadar običavali.

Ali fala Bogu, ne virujen isto da će se to dogodit, a i ove godine se doni zakon da se više nikoga nesmi krotit i zajebavat, pa smo zasad valjda sigurni. Ali nika se nezna što šume danas kriju i ko se po njima kreće. A ko zna, biće kreteni.

Slobodan Suncobran, 1. listopada 2006.