Kad je ove dane u jednu našu novinu izašla lista hrvatskih gradova u kojima je najboje za živit, odma san je kupi. I sa čitan ja ti napis misleći kako ću tu nać ode i hvalospjeve Korčuli, kad ono ni K, od Korčule. Ne samo da ni među prvima gradunima za lipi život, nego je opće nima na listu ni među prvih triest.

Ja mislin da su se ovi čineći ota mirenja malo smotali, oli jin je balanca pokvarena, a metar malo tradi. Njima je prva na listu izašla Pula, onda Samobor, pa Zadar i četvrti Zagreb. Ala da, neka in bude, ali me najviše jidi ka kogo na taku listu peta Opatiju, koja je deveta. Meni je to grad kroz koji gre jedna štrada i okolo nje hoteli, s druge bande more i ništa više. Ala danu neka mi kogo pokaže sliku Opatije i što uopće ima u oti grad. Vidi li in se digod kanpanel, riva koja zgrada, kula zidine, ulaz u grad, oli koja znamenitost. Ma neka mi reču koja se čunka u povijest, oli friško rodila u Opatiju.

I za reć pravo zapanti san još ko mali da ima jedna kristalna dvorana u koju je prin miljun godina u kenozoiku Lado Leskovar zakanta Potraži me u predgrađu i to je sve što se sićan od Opatije. A ono što je pokojan Robić zajauka Opatijo bajna, meni se čini za smijat. Kako neće bit bajna, ka je to Zagrepčancima bilo prvo more koje bi vidili ka bi zgasili makinu od tristaća, oli stojadina.

I sada radi čega je metar građevinske parcele u Opatiju 5000 euri, ja neznan, ma ka bi tamo ima kuću isto ne znan di bi pogleda i što bi čini. A možebit bi misli na 3 Maj, Viktora Lenca, na obližnju luku Rijeku i čisto more posuto brojnin škojima. O kulturnoj baštini i povijesti Opatije nećemo govorit. Ali tamo je po ovima lipo živit i šlus.

Eee, ali za ovu listu učinit, najviše punata nosi kolike su plaće, prirezi, pošto metar stana, koliko pamidore na pijacu, ima li javni bazen i sve ludorije od parametri što hi nijedan pametan Korčulani nebi obada. Recimo važno je i koliko doktori ima na tisuću stanovnika, koliko teatri, restorani, kina i kaki je kulturni život i zabava. Onda se tu gleda jeli ti gradonačelnik ima brke, pa vozi li ti predsjednik Gradskega vijeća motor, onda koliko si solada bez da ti da Država potroši na kulturu i sve te stvari se gledaju da biš se sa svojin gradon moga uticat za ovu titulu.

I sad otima što su činili ovu listu, mogu reć da je grad bez svoga ulaza, starogradske jezgre, povijesne baštine, kanpanela i usto jakega komunizma, s puno partizanskih spomenika, vaterpolo kluba, moreške i pritećih okolnih kunpanija, jedno obično ništa.

I ne samo to, nego što je grad bez škoja, Badije Vrnika, Majsana, Baretice, Gojaka, Lučnjaka, a da ne govorimo Glavata i Mlita duplo ništa. A bez Pelisca da ne govorimo. On daje posebnu forcu i odma nas ujutro drži pinkicu u hladu čineći nas poniznima da se puno ne uspušemo.

Ala danu neka se koji grad pohvali sa svojin centron kako ga ima Korčula. Na potezu od dvista metri imamo dvi rive, ada jedna s drugon ne govoru. Neka Pula i Opatija pokažu svoje rive i ka jin je koji brod veza cimu na njih. Zadranima su od rive učinili orgulje, a naša jedna je od Marka Pola, a druga od policjoti. Pari se ni Aljoša ni policjoti nimaju pojma udarat u orgulje, ali nema veze, zato mi imamo nadaleko poznatu i jedini u Hrvatsku ratnu vladu, oliti prezidij. To su momci što nas udaraju sa svih starna. Oni su rata siti i politike gladni. Ko zna ima li to štogo veze što nas ovih godina turoperateri brišu iz turističkih mapa, a ovi drugi stavju na listu najnepoželjnijih gradova za život u Lipoj našoj.

Ali ništa zato, ja bi se našima poglavarima ispriča za sve što in činimo i što ćemo in još dok budu na vlast učinit. Oni nas malu zločestu mulariju tribaju razumit i ne se jidit ka jin otvaramo škafetine, razbijemo igračke, ne obadamo hi ka nas zovu i činimo sve druge ludorije i monade. Pa mi smo njihova dica i red je da smo kapriciozni, malciozni, i što više, dešpetozni kako i oni. Ne budemo li taki, neće se više hotit snama igrat. A unda……?

I za kraj mi vaja reć kako je Pula ipak bez veze, jerbo su nikidan na srid tega istrijanskega grada četiri lokalna gladijotara izašla iz arene, pa ćapali jednega Amerikana i opljačkali ga do gole kože. Lipo bome, puno lipo, odma bi poželi bit Puljani.

Slobodan Suncobran, 20. studeni 2006.