Kako je strašan naš presjednik Mesić, to ni niko. Zazva je u goste na marendu sve glavešine, bivše i sadašnje i čin je zakontuba par ludih, naša Katica za sve u bivši donji dom Parlamenta je pala u afan. Ma koja je to moć u tega čovika ništo izgovorit, a tamo deset metri daje žena pade u afan. Pritrčali jon judi i rekli, Kate naša jesi živa, ne boj se, to ti naš Mesić samo malo bruntula. Čin je čula te riči, odma se naša gospođa Ivanišević ispravila, namistila kako da ni bilo ništa i stvar je pasala uredu.

Ima još tako moćnih judi ko i naš Mesić. Recimo naš kapo od HRT dopisništva iz Dubrovnika, Vedran Benić. Ti je čovik proslavi novinarsku struku nadaleko, a najboje mu gre divjaštvo i iživjavanje na novinarkama, koje imaju malo dite, ma možebit ne i muža da mu otrese dvi po onoj komunističkoj čunki. Veliki je Benić, kako pišu nike tjedne i dnevne novine nasrnu na bidnu novinarku i nju i dite bukvalno izbaci iz zgrade od televizije. Puhovski, Helsinki, Babe i razne nevladine, ma i novinarske udruge se nisu olavija izjasnile, ma izgleda kako Benića vaja zaštitit, jerbo di bi našli drugega njuhalota takega kalibra. I sad govoru niki pripadeni dubrovački novinari da bi se ti Čarli Čaplin od novinara i tuka, pa bi šćeta bila ne pustit da te taki tunto i jadnik od čovika prvi ne udre. Ka pogledan malo boje, meni Benić malo sliči na Borata, samo što se on ne bori za republika Kazahstan u koju su žene niko i ništa, nego za republika Dubrovnik, di je jedna žena gradonačelnica, a druga maltretirana. Njegova Dubrovkinja Nemčić ga ni suspendirala, ma ni ga taknu ni Galić, jerbo in Račan neda. Njemu je Benić jaki đoker i niko ga ne može zaminit.

Ka se danas sitin kako je meni raskinu ugovor, prin sedan godina, doje mi za krepat od smiha. Ali ne samo da mu je Račanokracija to zapovidila, nego mu je to sugerira i naš As iz zemje Vlaške. Evo tako me ovo događanje oko ovega sluge komunista natiralo da van otkrijen kako me zapravo polatilo su Televizije. To se dogodilo za vrime tiranije mostarskega unprofora. Ti divji španjolski vlaji i mezo Arapi su dohodili svaku setemanu u Korčulu širit čizma turizam jerbo su naši Asi to zaželili. Igru je vodi As vlaški i tad je bome piva pismu proviziju. Meni su oti divjaci su šakon dolara u špagu senpre hodili na živce, a čaša mi se prilila, ka su se jednu večer popeštali s našin mladićima, razbili jedno caklo na autu, onda par kameni na plažu Verzotti i učinili nered na Gril pod hotel Park. Ja ćapa kameru, lipo hi snimi, napisa tekst i sprema se to poslat na Televiziju, ka mi zazvoni ujutro u šest uri mobitel. Halo govorin ja, a s druge bande javja se As vlaški govoreći mi kako ni uredu da tu temu molan na televiziju i kako se naša mladost prva počela zadivat u Španjole. Ja onako poslušan i uvik od voje slušat što mi je pisat i snimat, cili prilog zadispet vrga na Televiziju. Ostalo se sve zna.

I sad ne triban ponavjat, ka san zgasi kameru, koliko ti mrak, protkan noćenjima, našin asima odgovara. To smo davna naučili, ali triba uvike ponavjat.

Evo da se malo vratin u sadašnjost. Pasa je Božić i triba reć kako nami u Korčuli ima posebno značenje. Kako i neće ka mi jedini u Hrvatsku imamo Betlem. Za reć po duši nisu nan potriba Tri kraja, a i što će nan ka imamo Tri asa. Oni su ko i Tri kraja došli iz daleka. Jedan iz zemje Lukave, drugi iz Vlaške, a treći iz zemje Jonske. Donili su Korčulanima vele dare, pogotovo zadnjih triest godišć, da se to ni izmirit nemože. Pošli smo drito kvragu.

I ne samo da smo pošli kvragu, nego nas još i daje dariju i ne kanu se maknut s trona. Blago ti se Korčuli ka su ova trojica nesrića na nju senpre navađeni. S jedne bande tlaču Asi, s druge građevinski poglavari, i sa se tribamo vadit kako umimo i znamo.

.Evo večeras gledan Olivera u Olinpiju i mislin kako bi ti Lučanin od čovika moga gradu Korčuli poklonit jednu pismu za himnu, oliti budnicu. Ima bi je ko i to besplatno priradit da se Korčulani bar su ničin mogu falit. Koliko je važna jednemu mistu, oli gradu pisma ni potriba govorit. Recimo doješ u Zagreb na Cmrok kupit novine, a oni te iz kioska pita jesi li Lučani. Nisan, a zašto? Tako mislio sam, govori će meni oni kioskđija. Znači Velu Luku mali ne zaboravi, onda Opatija, pa Vraćan se Zagrebe, a da ne govorimo Nima Splita do Splita, Ništa kontra Splita, onda u Dubrovniku gradu i svi imaju nike pisme, samo mi u Korčulu ne, oli su nan slabo nabrijane.

Zato sad ode pridlažen da se organizira ko u staro vrime jedan zbor birači i donese odluka o pismi koja će postat himna grada Korčule. Ja pridlažen da to bude ona Oliverova Ništa nova.

Slobodan Suncobran, 30. prosinca 2006.