Obisili Amerikani Sadama. Primitivno nima što. Stalno san govori da neće dobro pasat, bude li imitira Titota. On udri ubijat jude ko miše. Ni se nego sitit friških zlotvora Miloševića i Čaušeskua, koji su imali iste projekte i niko hi ne spominje po dobru. Husein je ima dva problema. Puno nafte i malo pameti. Za reć po duši i ni mu se potrefilo vrime za ubijat jude ko Titotu čedrdeset pete, ka se političke protivnike smilo vrć u jamu. Sadama su Amerikani posli nevoje u Kuvajt smotali u pustinjsku pržinu i tek nikidan ka in je tribalo obisili.

Hoću reć da ni po svitu nepravda, nego se miri drugačijin metrima.

Naprimjer jedno je kad urednik izmaltretira novinarku u Zagreb, a drugo u Dubrovnik. Da je slučajno Goran Milić u Zagreb izvika svoju novinarku prid njezinin diteton i reka jon mrš vanka iz zgrade, da te ode više nevidin, pa da ota novinarka završi na psihijatriju, ja mislin da bi ga to skupo koštalo. Ali to učinit u Dubrovnik, oli Makarsku, nima veze. Ako se strepit ne dogodi u Metropolu kako da se ni dogodilo nigdi. Ali opet kako to po svojon voji selektiraju vlasnici novina.

Ove dane se u Zagreb ćapalo nekoliko dileri kojima Cvik ne može vezat špigete, ali o njima se ne piše jerbo su ćapani u Metropolu, pa kuće, viletine i auta što imaju od droge nikoga ne zanimaju. Eto to je tako, kad mediji u stranin rukama kroju javno mišljenje. Recimo u emisiju Radni ručak na hrtoviziju, novinar komentira kako su napisani tekstovi u dnevne novine, a ne komentira kako je u njegovu teve kuću novinar Benić učini veliku nevoju i prekršaj. Sve to govori da se u Hrvatsku pojačava jedan primitivni centralizam koji nima primjera u Evropu.

Pratimo friško na medije rastezanje oko hotelske kuće Sunčani Hvar. To je jedna taka sunčana opereta, da čoviku doje puknut od smiha. Do sad san zasenja 486 televizijskih i radio emisija o tin hvarskin hotelima i jedina korist je na kraju da dionice te kuće na Zagrebačku burzu rastu, a oni dioničari Orkoti trljaju ruke i kako je reka pravaš Tadić, mic, po mic, papaju tu od sunčanja izgorenu hotelsku kuću.To papanje se po novemu zove Javno privatno partnersvo.

Recimo naši korčulanski hoteli nimaju taki rejting. Za to ima više razloga. Nikidan je jedan ludonja iša po hodnike Zg burze iskat di je naše Noćno uvršteno i dva dana je luta hodnicima, dok se ni izgubi u podrum među lamine pune katrtušine i smeća. Eee, možebit da je tu malo dubje kopa, da bi naša naše vrlo Poduzeće. Jerbo mu je tamo i misto. Drugi razlog je jasan i već je poznat a glasi da naše Noćno ni na burzu zato što se bavi noćenjima a Hvarani i ostali isključivo sunčanjima i turizmon. Ko misli da su Hvarani to postigli priko noći, grdno se vara. Oni su turizam gojili kako jedino i najdraže dite na svitu.

Ni se nego sitit za vrime rata kako hi od te puste brige za diteton ni bilo čut ni vidit, Ka je Jugo mornarica napala Split, oni su se sunčali, igrali svojin diteton i nisu te brode ni kamenjen zabatajali. Mi Korčulani smo bili drugačiji. Mi smo imali najžešće baterije, olavija ispeštali morske četnike da više nikad nisu došli na ovo more. Inače mi na škoju sve znamo. Imamo na Korčulu tri škvera, a na cili Jadran vajaju samo tri. Onda imamo brojne Kunpanije, Moreške, bale, pritilice, korčulanski stari grad s kulturon, Lunbarajsku psefizmu, najboje bilo vino, uje, osamnajest tisuć judi na škoj, ali turizam nan nikako ne gre.

Propito da se čudiš kako se toliko mučimo okolo gospodarske grane koja je jedina ostala di se olavija možemo istaknut. Znan da mislite isto ko i ja. Za sve su kriva Tri asa i šlus. Oni su svojon komunističkon ideologijon infetali sve pore otočkega turizma i ugostiteljstva i dok hi ne vržemo nijednu botu nećemo dobit. Svaki igrač koji u ruku drži asa, a ne vrže ga izgubi je igru. Hvarani su imali uruku puno asi, ma su hi vrgli i sad imaju samo jednega. Pjerina Bebića. Pjero se bavi samo meteorologijon, sunčanin satima, pranjen lancuni, glancanjen čaša, održavanjen bazena u Amforu i ugađanjen mištanima.

Naši su Asi komunjare opće prakse, ugledni političari, ugledni kulturni djelatnici, filmski i kazališni scenaristi, redatelji, koreolozi, glazbeni kritičari i menađeri, markopolozi, pa stručnjaci za računarstvo, grafički dizajn, fotografiju, ne zaboravimo, promicatelji zapošljavanja mlajih menađera, onda nadaleko poznati ekonomi, razumu se u sve vrsti kapule, kunpiri, kukumari, pamidori, vodu brigu o kakvoći mesa, kruha i drugih prehrambenih namirnica i što je najvažnije, govoru puno stranih jezika. Najboje češki i slovački.

Međutin vaja tu reć i ništo dobrega, a to je svakako neizmjerni doprinos ekonomskoj struci i ekonomiji kako znanosti, di se o poslovanju naših Asi pročulo nadaleko. Zapravo šuška se po svitu da bi sva trojica, oli makar Vlaški i Lukavi mogli dobit Nobelovu nagradu za postignuća na polju ekonomije i gospodarstva. U obrazloženju će pisat kako do sad niko ni uspi držat niku firmu na životu, a priton rabotat samo misec ipo dana u godinu. E to uspiva našin Asima i zato in Nobelica ne gine. Potaknuti tin glasinama svitska je Asocijacija ekonomista poslala u Korčulu i Hvar nekoliko poznatih stručnjaka da zasenjaju o kojin se tu ekonomskin gibanjima radi. Ka su došli nase, govori se da su ostali paf, oliti bez riči. Sve su zasenjali fotoaparatima.

Evo ja san se dokopa njihovih izvještaja, pa pogledajte dil njihovih zapisa o turizmu Hvara i Korčule.

Ovo su fotografije tri različita načina
još neviđenega noćenja.

Korčulankso noćeenje - 1

Korčulansko noćenje - 2

Korčulansko noćenje - 3

Ovo je fotka sa detaljem sunčanega turizma.

Sunčano noćenje na Hvaru

Slobodan Suncobran, 10. siječnja 2007.