Unti grindicu a dakako nego što ??? Što su mislili malcijozni Evropejci da će nas priskočit. Kako ne, koda smo mi tamo niki, a boje da ne govorin ko.

I dočeka je naš Ivo pl. Sanader, zvan Euronader, svojih pet minuti i siguran san miljun posto da je prvemu novinaru na pitanje kako se osjeća reka : Hvala, drago mi je da ste me to pitali. Dobro pregovori su započeli i vaja odma reć da je Split i okolica doživi odma jedan taramot ( po meni je to jadnin Splićanima neko uvali namjerno) poplile su ulice čak i na Hvaru a nećete virovat svi govoru kako je Varaždinska, naročito Zagrebačka burza od prošle noći šenpjala. Judi moji ludilo. Nestalo je u Metropolu za kupit takujini, pa običan svit kad čuje da se od ove noći na Zg. burzi trguje sa više od po miljarde kuna, što hoće reć ko prin u cilu setemanu, će promislit da sad niko hita solde nagrabušice. Koliko će tu bit euforije, nikomu će možebit parat da više ni potriba ni rabotat.

Sad će recimo meštrija doć u skulu na posal, diretur u banku varioc na škver i neće triba ništa rabotat, Samo će ispregovarat sonima oko sebe i more po pudoma. Recimo kad greš autobuson pu Zagreba, doje ti kondukter pitat kartu. Ništa, samo snjin ispregovaraš i gotovo, onda greš rano na peškariju i izabereš dva kila šaraga, staviš ih u saket na brzinu ispregovaraš i doma na gradele. Meni je to uredu. Vajalo bi pregovaranje uvest u sve pore života i nima straha. Recimo ako ti doma fali jedna televizija i nemožeš gledat svoj đir, odma s ženon to ispregovaraš i kvit, ili ako te punica iz Čare zove poć kupit masline, nesmiš ko prin reć da ih je puno i da su male, nego opizdiš pregovore i gotovo. Uje je tu.

Ne znan kako se mi u Hrvatsku prin tega nismo obadali od pregovaranja a tu imamo toliko prakse da se nikin judima ta rič propito zgadila. Ovi što su po gospoji Karli išli u zločinački pohod s generalon Gotovinon, govoru da se njemu ta rič najviše gadi, pa zato još i danas bidni istraktorirani Krajišnici bižu pu SAO Moldavije.

E sad šjora Karla tu rič pregovori baš ne voli, u nje je na snagu ona « progovori ». Što se može, to je njezin rječnik, ma bidnoj isto jon se mora priznat da je pusto poslušna. Ala da, pasalo je najgore i bilo je važno da su ova čejad jučer olavija mogli vidit baren jednega ili dva čovika koji zapovidaju našoj Karli. Ja mona do jučer misli da takih ni.

Nego da se vratin na našu temu pregovaranja. Dakle dok smo mi sinoć pregovarali o pregovaranju, Slovenci su bezpregovorno umore porinuli Epikontinentalni pojas sa eko i svin drugin zonama i podzonama. To hoće reć kad se budu snima drugi dil filma o Kekecu, da slovenski kamerman više neće za snimit Kekija u prvi plan, morat poć u Austriju. Sad je Dežela dobila malo više mora nego što ga ima naša Smokvica, što opet ne znači da su Smokvičani Slovenci i o temu nima pregovora.

Ja mislin da je to sve što san ode nabroji nama paketala ta nesrića Evropa. I ono sa pregovorima san se zafrkava, nemo da kogo večeras ka gre leć, počme sa ženon pregovarat. Neka se odma siti da Turska sa evropon pregovara već četrdeset godina.

Slobodan Suncobran, 4. listopada 2005.