Kupujen za Velu Gospu dvobroj Večernjega i iman što vidit.

Piše da smo mi dubrovački otok. Otvori se zemjo. Ma ja više od ovih posvojnih pridjeva u Hrvatsku ne mogu disat. Propito me gušu iz dana u dan. Prošlu godinu je bilo korčulanski diler, a sa dubrovački otok i da ne zaboravin i to sjeverni. Lipo ti je bit sjeverno od Dubrovnika, Bože moj. A sutra ka nazoven onega u Večernji, oli će mu bi našće. Odma ću ga pitat zna li da je on djevičansko otočna novina i da je Zagreb zagorski grad, oliti vlaški.

Korčula po političku spada u dubrovačku županiju, ma nikako ne može bit dubrovački otok. To su može bit zericu Elafiti, ali koliko su Dubrovčani dali truda i potrošili solada na ote prelipe škoje, digo mi se pari da za njih tamo ne živu čejad. Dosta je vidit samo kaki su brodi tamo vozili godinama, pa je i radi tega vajana ona, što južnije to tužnije. Od te dobrohotne, brižne i nadasve policentrične politike, u zadnjih pedeset godišć se naročito nadebja Pelisac, a ni loš ni Mlit. Ja nevirujen da je takorekuć nikidan dobi benzinsku punpu. Da je kojin slučajen Korčula u noviju povijesti i bila dubrovački otok, bila bi zapušćena ko i ovi gore koje san napisa.

Prema temu poštujući Dubrovnik, njegovu čejad, pogotovo njegove škoje, mogu poručit uredniku u Večernji da kupi procidušu i dobro svaki dan procidi onu kartušinu što je trpa u svoju novinu. Sa da se ne zaletin, otegnu san ovi stupac na sutradan, kako bi moga zvat uvaženu gospoju Petrić, koja potpišije navedenu kartu. Ka san je dobi, rekla mi je kako je to jedan projekat koji obuhvaća sve škoje od sjevera do juga i tako daje, sve nebitno, ma je bitnije da se naši glavari postavju na mrgin Otoka i Grada da in nima premca. Nazva san i urednika u Večernji, koji mi govori da je već ćapa štrapacade radi te karte i da mu napišen koje slovo oko tega gafa. A jeee, voja me, neka napiše Mirko ko gradonačelnik dvi riči, onda ću i ja možebit da repiket, ovako je na ove stranice dosta.

Što bi se dogodilo da sutra svane u novine kako su Hvar i Brač splitski škoji, oli Rab, Cres i Lošinj rječki. Onda bi nastala stara gvera Zadra i Šibenika, čiji su Kornati.

Na drugu bandu svita Englezi, pari mi se imaju na svitu najviše škoja i pravu se Englezi. Propito mi je žal kako London ima grube i zapušćene, a bome i daleke škoje, Malvine. Branili su hi cilon floton i američkon satelitskon logistikon, pa ka su novinari posli gvere razgrnuli što tamo ima, ispalo je da osin blejanja ovaca, deboto ništa.

Zato Rusi ne bacilaju za ovce, nego u carstvo zdrkuja i lunbraci zabiju bandire. Znači nastala je nova taktika koju provodu Rusi, kopirajući malo naše suside Slovence. Ćapaš bandiru, zabiješ je podmore i svo kopno što je okolo postane tvoje. Tako nisan siguran jeli Zavalatica i Vela pržina Korčulanska, pogotovo ako je ovo lito tamo koji Janez roneći zabi u dno slovensku bandiru.

Recimo Rusima se osladili grenlandski škoji i njihovo more, pari se, bogato nafton i plinon. Odma se oglasi razvijeni zapad i reka da ovo ni petnaesto stoljeće, ka su po svitu smili paletat samo oni, danas razvijeni. Moraju se poštovat međunarodne norme i zakoni, koji vridu nakon što se razvijeni zapad po svitu nakra svega i svačega. To nas je u povijest učilo da se zove, Velika otkrića. Neš ti otkrića, po brodon u tuju zemju na škoje, popaletat, silovat i raznit sve što vaja i nazvat to otkrićen.

Eto, ni otkriće da smo mi Korčulani na glasu u Dubrovniku gradu. Zašto? Zato što su nas proslavili partizani svojon slavnon epizodon na Daksi. Toliko smo omiljeni na Stradun, da je to za lizat prste. E sad jesu li se proslavili Korčulani sone, oli sove bande škoja, ni važno, samo mi se pari da ka bi Dubrovniku kogo i dava ovi škoj, da ga nebi vazeli za živu glavu.

A bome neka onda vazmu ove seljačke komuniste iz gradskega prezidija.

Nami itako nevajaju zaništa.

Slobodan Suncobran, 19. kolovoza 2007.