| Uvik livo! I tako je prošli misec pasa u znaku centralnega komiteta na čelu sa Slavkon Linićen, koji je demokratskin puten imenova Zorana Milanovića za princa od Hrvatske. Ono ko birali su ga, ma jeee, malo morgen. Ko mu se ni pokloni, ti ne voli demokraciju, mlade i novu evropsku Hrvatsku. Poučeni primjeron ka je taku rabotu za dunda Iva učini Glavaš, sa je to potiho i malcijozno učini Slavko, bez Mirka. Tamo je bi škartan Pašalić, a ode je nakisnu njegov livi pandan Bandić. Puhovski je ove zime prozva Bandića da se hoće sviđat svima, a ne samo njima. To je bi jasni senjal centralnemu komitetu koga engleska zidarija hoće vidit u Hrvatsku na vlast. Usput san senja da samo Dobra kob i Lovački vjesnik nisu na naslovnice petali tega sinjskega momka podupirući tu do zla boga loše paketanu demokraciju. Inače ovu hrvatsku komunističku sagu do u detalje provodi britanska tajna služba kojoj je po zadnjin vijestima najjača briškula euro pravdolina Karla bez punta. Ne pada jon napamet izblejat što je hvastala sa srpskin političarima, ali je žvelto izlajala što jon je reka naš Sandi oko ćapavanja Gotovine. Sa se ti moj Ivo vadi. Stvar je jednostavna. Kad su komunjare sa svojin satelitima i pokojnin Račanon bili na timunu, raklo in se da ne ćapaju hrvatske generale, dok ne uleti na vlast naivna desnica i dundo Ivo. Onda se njima, znajuć da je Evropa slatki cukarin naredilo da ćapaju generale, kako bi izgubili popularnost među narodon, naročito među onima kojih ima priko dvaest posto neodlučnih na izbore. I zadnjemu tukcu je jasna ta jeftina anglo saksonska smicalica kojon su Englezi upokorili po svita i kojon će pokušat okupirat Hrvtsku i dakako poćućat sve žive i mrtve resurse ove napaćene i bogate zemje na Jadranu. Sanader je kasno paleći na ovi crveni cunami, uzvrati traljavin hapšenjen trojice tenora u Fondu za privatizaciju, nabadajući kako će istraga na kraju doć do Iblerovega trga. E ali take stvari uvik vodi birokracija, što je možda naš barba Ivo zaboravi, pa mu možemo poželit sriću u lovu na crvene kmere naše pretvorbe. Na sve ove bilosvitske i domaće političke tremole, u našu županiju se reagiralo munjevito i kvalitetno. U redove seljaka, dovelo se Janbota. Potez naprid nima što. Hadeze je zalati Rojsa, a naši seljaci doveli Janbota. Ala da, bit će štogo o naših seljota, naročito sad ka su ručice od motika pomišali sa argolama, pa priko Buraće počeli crtat rute od katamarani. Bilo bi mi draže da se te seljake drži daje od mora i od grada, prosto zato što su seljaci.
Pitanje je kako to seljaci mogu govorit o katamaranima i to pri izbore, kako da se u Prigradicu putuje od jučer. Ka se počelo fermavat u tu valu od vikendica, onda naši gradski oci nisu rekli slova, a sa ka je Blato dobilo dva katamarana, govori se na vela usta. Kad je Suncobran najavjiva da će se dogodit Prigradica, (vidi kolumne i datume) onda je Buraća govori da što njima seljačinama ima govorit besposleni dopisnik, pa ka san napisa u Dubrovački vijesnik kolumnu Nona Ana i Linija moreška niko se ni maka. Sad je nasta problem Prigradica. Činjenica je da san napisa dvadesetak tekstova o najvažnijen problemu grada Korčule, onon prometnon i potribi svakodnevnega katamarana do Splita i Dubrovnika, koji je sad poče kurit. Samo se opet ni do Dubrovnika stavilo svaki dan, jerbo se nesmi srušit još ova tri Asa koji maltretiraju ovi grad i držu izlete do Dubrovnika. Pitan se koja će vlast u Korčulu obatit teror tri Asa i olavija povezat Korčulu sa Dubrovnikon i Spliton. Ovako ispada kako se eto učinilo da Lastovo ima prugu do Dubrovnika, a niko od novinara ne spominje kako niti Korčula ni imala brzu liniju do Dubrovnika. Ni čudo kraj ovake gradske vlasti da stranci iz svita piaju domaće jude može li se sad doć u Korčulu kad se uhapsilo Cvika, inače starega Korčulanina. Da su gradski smotaurusi odma reagirali na medijska pisanja o korčulanskemu dileru i rekli da je on valaluški, to nan se nebi dogodilo.
Ali Korčula gre daje, pa sad u lito imamo mogućnost razgledavanja i upoznavanja egzotičnih krajolika Mlita i Lastova, jerbo su nan Asi to dopustili. Ali nemote slučajno po katamaranon na Lastovo i osavit auto parkiran di bilo po gradu, jerbo će van ga skupit pauk. Govoru biolozi da je to ritka vrsta pauka na otocima i da živi samo u Korčulu. Čitan ove dane u novine o nikemu hitrorezu. E bilo bi dobro kad bi u Korčulu ti hitrorez pothitno poriza mandate ovoj gradskoj zalud vlasti. Slobodan Suncobran, 5. srpnja 2007.
Linija moreška Ubili premjera Srbije. Šteta, taman su rekli u Uniju kako sličimo na njih. Đapić je poruči evropskin taticama neka sad vidu ko je ko na ovin prostorima. Odlično razmišljanje našega političara. Tako triba čekat da mrskemu susidu krepa krava i odma postat glavni bik. Evo nikidan san ko pravi bik ubo rozima zastupnika Žuvelu. Odma je šenpja i hitnu name crvenu krpu. Žvelto san uteka i u crvenilu mraka dolanpa do Ministarstva pomorstva prometa i veza, zakuca na vrata, ali ne može. Rekli su da in prvo moran poslat faksirana pitanja i otvoreno priznat poznan li gradonačelnika Korčule, zastupnika Žuvelu i Tri asa. Kako ih ja ne poznan, nego san samo ču za monade kojima tlaču Korčulu, pomoćnik ministra prometa kapitano Petrić me ni hoti primit na kuvertu Ministarstva oskle se zapovida katamaranon za Korčulu. Inače po kartama gori navedene klape, ti će katamaran prometovat na ruti Split - Ankona - Palermo - Livorno - Nica - Marsej - Barcelona - La Manga - Kazablanka i nase priko Alžira - Tripolija - Aleksandrije - Soluna - Drača ravno za Ubli - Velu Luku i razumi se priko Prigradice i Žrnovske banje u Korčulu. Ova linija će bit od velike državne važnosti i zvat će se Linija moreška. Vozeći se ton ruton razdragani Korčulani će upoznat značaj Ekumene i mediteranskega prostora, po kojen je Osman, bili kraj od Moreške, lati svoju bulu. I tako nan državni krojači brzobrodskih linija, uz pomoć lokalnih šijavaca kroju lude rute za ovo lito. Na ti krojni arak nima Korčule ili je najmanje važna. Volu Korčulu za poludit, a to zna najboje Nona Ana i rodica jon Adriana iz Vele Luke. Kako bi se mularija mogla smijat, poglavari senpre govoru kako smo blizu kopna i trajekt za Orebić gre svaku uru, a sad će i po noći. Vrlo važno, jerbo ka san doša u Orebić, mogu se slikat. Poludite skupa samnon od smiha. Oli Pelisac ni škoj ko i Korčula, pa Korčulani ka doje sa oli bez auta u Orebić, dobro zna da ni doša nigdi. Tako i naš zastupnik Žuvela ni doša nigdi, niti je učini koji veli mot za Korčulu. A kako i može kad su rekli iz saborskih kancelarija da najviše solada potroši na put do Zagreba. Tako ispada da je najskupji hrvatski igrač. Samo je mali Tudor iz Juventusa skupji od njega i to zato što zabije važne gole. I nama ga je Žuvela zabi, ni učini ništa. Nona Ana Jeste vidili priše za po u Evropu? Homo svi, ma bez ostatka. Korčula sa bližon okolicon još ne može jerbo je puno daleko od centara. Od Zageba četrnaest uri, a od Dubrovnika tri Sa ova dva rekorda upoznat je nikidan zastupnik Tonći Tadić, a čula ih je i gospođa zastupnica Kosor, kad je nikidan bila u Korčulu. Odma je pitala zna li ovo zastupnik Žuvela. Kako ne, samo sad u Rijeku s kapon od Jadrolinije Lončaron bira kolur za katamaran za povezat Korčulu sa Spliton oli Dubrovnikon. Ali čekaj, ni uvik ovi grad bi u kantunu. U šesnaesto stoljeće na evropski dvor u Brisel , cara Maksimilijana savitova je Korčulanin, iz Žrnova Jakov Baničević. Temu uglednemu diplomatu, teologu i carevon kancelaru uliziva se i jedan Direr. Bi je sritan da Jakovu može nacrtat grb. E i sad ovi Picula, Mimica i G.Granić što prišu u Evropu, neka prvo doju u Korčulu, sasobon donesu jedan katamaran, pa će mo in pokaza škoj, selo Žrnovo i grb plemenitega Jakova Baničevića. Vodić od tega izleta će bit gospodin Zvonimir Šeparović iz Blata. Tako će Korčula doć u Hrvatsku, a Hrvatska u Evropu. Nikidan nisan bi u Brisel nego u Dubrovnik di san upozna Nonu Anu. To je jedna fina i otmjena gospođa, dobra i plemenita roda. Prošlo je lito pokazala krejancu i jubav za naše škoje, samo se nehoće namećat. Gre okolo i ako je ko neće ona se ne tiska. Tribala je doć litos u Korčulu, ali je jadnicu nisu hotili primit. Ma zamislite vi te brezobrazne čunke. Ti gradski oci, ko da su vlasnici grada. Triba li nama take bruke. Sad se ti što je nisu hotili primit vadu da je u Korčulu bila velika nevoja i peštanje po putima. Tukle su se vojske moreške, kunpanjije i Rabljana, pa se tu umišalo još pet kunpanjija i na sve to su uletili Lastovci i Ladarice, pa je nasta živi kazin. U to najveće mahnitanje umiša se Marko Polo sa venecijanskon floton ko UMPROFOR i odma sve zaraćene strane umisto u Hag, posla u hotel Park zanoćit. Kad se sve smirilo provala je opet Nona Ana doć, ma kako ne. Sad su jon zasmetale nike krilate beštije iz Kostrene i Jesenica, mašući krilima ko da je more njihovo, pa je nona Ana morala škivat pu Dubrovnika. Ali Korčulani će ko krejana čejad zazvat Nonu Anu da doje u Korčulu, pokaže plavu medaju i dovede koju rodicu sasobon. Ovima što jon smetaju krilima, lako ćemo ih tronkat i petat ih njoj, pa neka nan leti Nona Ana po lipon korčulanskon plavon moru. |
