The island of KORCULA - Welcome!

Korcula.NET > Places on the island - Zrnovo - Kumpanija u Žrnovu - Moštra, govor
Moštra - govor
... današnji tekst je nešto izmjenjen

Kraj, suci, avokati, likari, sedu na malu pijacu prid crikvon, a branitelj kraljev ...
kad jih opazi, ide kralju i pokloni se i reče:

O moj kralju, čašćen bio,
Evo san ti glas donio,
Nika vojska nepoznata
Evo nan se približava.
Već te molim prije smutnje,
Da zapričiš njima pute.

Kralj se digne na noge i reče:

Brani, sinko, domovinu,
Ne pridaj je dušmaninu,
Vidiš da je dan od boja,
Čini dakle što te voja.

Branitelj mu se pokloni i ide k njegovim vojnicima i oštro reče:

Na oružje, družbo ostala!
Evo nam se rat pripravlja,
Jer sam jednu rič dobio,
Kad sam s kraljem govorio,
Dopust mi je poklonio,
Da vojujem i boj bijem
Prama vojski koja ide.
Za to svaki nek me slidi,
Bojno oružje nek se vidi.

U taj čas svaki trgne sabju iz korice i drži je uspravno. Zatim ide kapitanu i srdito mu reče:

Kapitanje od te vojske,
Red ti nije doći ovde
Tvojom vojskom nepoznatom!
Na zapovid tu pristani,
Jer pogledaj naokolo
Oružanu vojsku moju,
Sva je spravna za boj biti,
Našeg kralja obraniti.

Kapitan pogleda okoli i reče:

U naglosti ratne sprave
Strašno oružje prem nemilo
Vidim da me okolilo.
Nisam doša činit smutnje,
Što zapričiš meni pute.
Iz dalekih strana idem
Mnogo dana da putujem,
Doći ovde što sad imam
Oružanim mojim delijam.
More li mi dopust biti
Poći krajem govoriti?

Branitelj:

Štovat ću ti veličanstva,
Od koje si zemje i carstva
I to žudim dobro znati,
Ako ću ti poklon dati.

Kapitan:

Umiljeno sve ćeš znati,
A ja ću ti sad kazati.
Ja sam zemje Austrije,
Pokrajine Dalmacije,
Od Korčule sam doisto,
Postrana mi rodno misto.

Tada branitelj vidi da su prijatelji, okrene se njegovima vojnicima i reče:

Nema boja, nema smutnje,
Bojno oružje nek se obuče.

Tako isto i kapitan se okreće njegovoj vojsci i reče;

Vojsko moja putujuća,
Umorena s duga puta,
Zatvorite sad oružja.

Kapitan:

More li mi dopust biti
Poći kraljen govoriti

Branitelj:

Kapetane, slušaj dobro,
Što ćeš znati,
A ja ću ti sad kazati.
Ne smijem ti dopustiti,
Da ti ideš pod oružjen
Časnim krajen govoriti,
Već oružje podaj meni
Pa ispuni želju tebi.

Kapitan:

Evo oružje moje bojno
Dajem ti ga dobrovoljno

Kapitan ide kraju, pokloni se i reče:

O moj kraju velečasni,
Ja se sada klanjem vami,
Svon gospodon previsokon
Koja sedu spored s tomon,
Dopušta li vaša voja,
Da izveden ples od boja.

Kraj se diže i reče:

Ja dopušćam dobrovojno,
Nek ti bude zadovojno, Ali svaki koj' je ovde
Neka zdravo kući pojde.

Kapitan se pokloni i odlazi branitelju i kaže oštro:

Koju si oblast ti imao,
Kad si oružje meni digao;
Ko je oblast dao tebi
Da zapričiš pute meni?
Ako mi ga ne povratiš
Ti ćeš mene uznemirit.

Branitelj:

Nije srdžbe bez potribe,
Kapitane, slušaj mene,
Evo oružje tvoje bojno,
Dajem ti ga dobrovojno
I prijateji pravi jesu,
Na poklon ti pružam desnu.

Kapitan:

Sve se kolo u red stavja
I ja tebe sad pozdravjam!

Braniteje sotim svrši.
Kapitan se okreće svojon vojski i reče:

O vitezi moji slavni,
Budite mi sad pripravni,
S oštrim mačem u desnici,
Jer sam bio na divanu,
Govorio o mejdanu
Našim krajem prem dostojnim.
Ovaki su u nas zakoni.
Nek se svaki vjeran najde
U ples zavnom nek izajde.

Ide okolo pijace i stavi ji u jedan red. Kapitan izajde preda nje i reče:

Svaki mene neka slidi.
Bojno oružje nek se vidi.

Svi zajednički izvadu mačeve, mišnjice počnu svirit i kapitan počne igrati moštru.

Izvor: Narodni običaji korčulanskih kumpanija - Dr. Ivan Ivančan