... a alfir bi zavika:

- Niko sam!

Onda bi vaze ženu ili nalbližu od rodbine krajeve i dove bi mu je, kraju, da šnjon bala. On bi vaze ruku pod ruku i izaša na pijacu. Alfir bi posli tega izve i jopet ženu ili najbližu od svojte vojvodi i njemu bi da da bala. On bi je i jopet i nju vaze pod ruku i uputi se šetat za krajen. Posli tega bi bili paočašćeni na isti način suci, likari, avokati i kapitan.

... kad bi ova večer bila pri kraju, i kad bi valo poć ća, bi se dignu kraj i lipin ričima zahvali svima u kumpaniji na poslušnosti i dobrom vladanju i to nekako ovako:

- Dragi moji mišćani, od Vodokršćah pa do danas, prošli smo zajedno puno lipih dana u smihu, veselju i molitvi. Ja van zahvaljujen da ste bili svi dobri i poslušni. Dosta smo se zabavili, a sad vaja posut glavu pepelon, pustit zabavu i u nediju da se pokajemo skupa u criku i da se pokajemo prid Bogom i da se ispovidimo i pričestimo.

I tun bi smo se razišli.

Izvor: Narodni običaji korčulanskih kumpanija - Dr. Ivan Ivančan