E, zdravo domaćine, došli smo vršit staru užancu, kupimo vino za kumpaniju, a u nediju večer bit će inkanat za vojvodu. ... Domaćin sam iz konobe donosi bukaru ili bocun vina i nudi one koji su došli kupit vino da piju. Kad idu, kapitan govori domaćinu;

- Zbogom i Bog vam plati, a vidićemo se u nediju večer na inkantu.

Jer ovo vino što se sad kupi, a u iduću nediju kad je inkanat, napuni se pun palac ženskih i muških čejadi, tako da oni, koji su članovi kumpanije, u velikoj dvorani palca sedu za trpezama, a ostali mišćani, koji su došli gledat inkanat, oli ulagat na vojvodu, stoju okolo u dvorani. Ovo vino što se je malo dan prin kupilo na ovu večer se dava mukte pit svakomu. A to zato da judi budu od vina malo zamantani i da više ulagaju za vojvodu.

Na ovu istu večer počme inkanat, a kako smo prin rekli, kraj stoji na vrhu trpeze, a kapitan na dnu kontra njemu. I kad se uputi inkanat, prvi kraj reče:
- Kapitane, hoće li mo sić?
Kapitan odgovara:
- Hoćemo!
I tada kapitan se diže i govori:
- Ko će se javit za vojvodu? - i sede. Posli malo doba, a još se do tadas niko ne javi, diže se i govori:
- A što vas je strah? - Ako se niko neće da javi, evo javjan se ja i ulažem na sebe 5 kruna za osić glavu i glava meni.

Svi koji su tu znaju, da to što se je kapitan javi, da je to početak inkanta i da on neće bit. ... Kad bi se i drugi javili i počeli ulagat manje svote, škrivan bi odma uredi listu i poče pisat ko što na vojvodu ulaga. Tu prvu večer se ni bi bilo dugo držalo inkanat, nego bi reka kraj:
- Narode, za večeras dosta, a u četvrtak ćemo jopet ovde se nać i ko bude imat više na sebi novaca biće vojvoda.

Kad bi se vrši inkanat na vojvodu, onin koji bi ulaga odma je dava onoliko solada, koliko je reka. A samo je moga jedan bakat (uložit) koliko go je bilo voja na jednoga i reć:
- Ovo bakajem na ... Tvreić Donka ..., a i na bilo kojega kojin ostane vojvoda.
Tada ni bilo potriba platit nego jedan put, jerbo je ova svota išla na onega koji je ima najviše na sebi. ... Oficijal bi vika;
- E, una e do, e - pa stane - Još je malo, al ako se zaboravi, ako je ko zaboravi ulagat, neka se movi.
Oficijal ide okolo trpezah i svako malo dohodi do kraja, koji se u to brime dogovara sucima i likarima, kad će fermat inkanat.
- Evo na kraju, brzo ću zatvorit inkanat.
- E, ko je ono još reka da će uložit?

Ako ko uloži, opet se za pet menuti produži inkanat. Kad i to projde, onda oficijal po dogovoru kralja i njegove svite sa kapitanom fermaju inkanat i oficijal viče;
- Svršava se inkanat, E una e do, e ... tre perelo.

Onda škrivani činu račune na komu je više, ... i kad se vidi, koji ima najviše soladah za vojvodu, reču oficijalu;
- Šegedin Nikola pok. Ivana je osta za vojvodu.

Oficijal najprvo viče u palacu;
- Članovi ovega skupa, daje vam se do znanja, da je Šegedin Nikola pok. Ivana Prdvić naš vojvoda.
Onda ide na punistru palaca ... Onda cili skup svi od kraja do sluge svega skupa gredu bandirom, tambrlinom i mišnjicama, da popratu vojvodu do kuće. Kraj mu stavi zlatnu kolajnu oko vrata i izajdu iz palaca.

Kad dojdu u kuću vojvode onda se tu ji, pije, veseli i kanta. ... jerbo je to velika dika i počast imat u svojon kući vojvodu.

Izvor: Narodni običaji korčulanskih kumpanija - Dr. Ivan Ivančan